Добра Вода - село на Радан планини
Село Добра Вода налази се на скоро идеалном месту за живот и одмор. На источној је страни Радана, једне од најпитомијих планина Србије, благих падина прекривених шумом и ливадама и то на надморској висини од 800м где се смењују и мешају бор и јела са буквом и храстом. Добро је позната Раданска ружа ветрова која до сваког донесе чист ваздух богат кисеоником. Добра Вода је богата и питком водом, чистом, хладном изворском водом високог квалитеа и количине довољне за свакодневни живот мештана. По једном од тих извора село је добило своје име и то још у време Турака. Ово село припада Парку природе "Радан" а на овом месту се живело још од давнина о чему говоре археолошки трагови али и наши саговорници, горштаци, мештани Добре Воде. Специфична микро клима просто јача и подмлађује сваког ко овде проведе макар пар сати па не чуди што су овде људи дуговечни и са задовољством долазе да у свом родном крају проведу најлепше године своје старости. Просечна старост становника је преко 60 година, има средовечних али нема деце осим кад посете баке и деке. За најстарије становнике би се могло рећи да су "исписници" свом селу. Село је до 1945-1946 било само заселак села Магаш. Централни део села се налази око школе а село има и два засеока Гусинци и Марино Кале. Куће се налазе у малим групицама окружене окућницама па су тако прве комшије уједно и рођаци. О животу у селу какав је био некада и о историји села говорио нам је Миша Манојловић. У овом малом селу у време када је наш саговорник био ђак било је око 40 ученика од 1-4 разреда, по 3 генерације у кући и просечно 5-6 чланова у породици у 45-50 кућа. Кроз село је пролазио аутобус на линији Лесковац Пролом Бања а дуги низ година ишао је и локални Бојник Добра Вода касније је линија продужена до суседног села Драги Део и било је три поласка из села дневно. Поред школе у селу су постојале продавница и откупна станица. Овде су се снабдевали и житељи суседних села. Сада већ 20-так година нераде ни школа, ни продавница, ни откупна станица а нема ни аутобуса што је заједно са лошим прилазним путем један од највећих проблема мештана. Ово садашње доба карактерише повратак у село по одласку у пензију. Многи су из села отишли у град, куће су им остале празне а имања зарасла у коров али их целог живота кућни праг подно Радана дозива да се врате. Куће и станове у граду препусте својој деци, обнављају своје сеоске домове и воћњаке, неки се ту настане трајно док су други попут ластавица, дођу с пролећа а оду ујесен и тако све док могу да се брину сами о себи или имају у околини неког да им помогне око одласка у набавку. Велики проблем свима су путеви и непостојање аутобуског превоза па кад сами више не могу да возе ослањају се на чланове породице који живе у Бојнику или на геранто домаћице. Лети је овде прави планински рај на земљи али зими није увек лако стићи до ових горштака које ћете скоро увек видети са осмехом на лицу. Све које смо упознали карактерише велика љубав према овом месту а неки се истичу по свом ентузијазму и енергији. Међу њима је и Милутин Мића Вучелић који има велики сан да целу породицу окупи на имању макар на викенд, да се друже и виде одакле су им потекли родитељи, да уживају у овом планинском рају и враћају се што чешће. За то време уређује кутке за одмор и уживање и гаји говеда. Има крдо крава Ангуса које су се добро прилагодиле животу на Радан планини. Поред ове фарме говеда у Доброј води постоји и фарма са око 1000 свиња мангулица на имању породице Николић а породица Спајић има стадо оваца. Неколико домаћинстава се бави прерадом дрвета, постоји и стругара која је некада радила на воду а сада на струју. Пољопривредом за потребе своје породице се баве скоро сви. Како нам рекоше овде расте све што у земљу бациш, добар планински кромпир, житарице, пасуљ, парадајз а од воћа крушка, јабука, шљива, има ораха и лешника, чак и малине али она као и башта тражи наводњавање. Највише се ипак гаји шљива која се продаје хладњачарима или се пече ракија, ипак зарада није велика јер кад на овој висини стигне шљива већ је тржиште засићено и цена пала а за ракију треба наћи купца зато сви са надом чекају да се покрене овај крај. Свима који живе у Доброј Води , одавде су пореклом или само воле овај крај ове године је пробуђена једна велика нада. Почела је реконструкција и асфалтирање пута преко Радан планице који пролази кроз Добру воду. Велика су очекивања и од изградње Туристичког комплекса са Планинарским домом на месту некадашње основне пколе. Развој туризма, планинског и транзитног, ће покренути развој овог краја надају се мештани. За неког ће се ту наћи радно место, неко ће продати своје производе а неко ће почети да се бави сеоским туризмом или ће бар добрим асфалтним путе лакше доћи да обиђе своје старе.

Život se vraća pod Radan planinu

UGANDA | Ovo je Afrika koju KRIJU OD VAS!

Život ispod TVRĐAVE do koje NEMA PUTA

Život u NAPUŠTENOJ mlekari na STAROJ PLANINI

Borak kod Kneževa, Čuvari Krajine RTRS

Bolja Zemlja berba trešanja u okolini Kragujevca (11.06.2023.)

Planina Radan, na kojoj se nalazi najveći i najviši vulkanski kompleks u Srbiji

Вучелића Рај на Радан планини

EXPLOZIV -Selo Ivanje, Radan planina, Zorica Arsić iz Leskovca odlučila se za život u prirodi | PRVA

Oko: Srpski jezik u Crnoj Gori – dugo putovanje u Jevropu

ZABORAVLJENE U PLANINI: U napuštenom selu Željevo dve starice same žive, ljude i ne viđaju!

Mala Cana bila u vezi i sa Borom Drljačom, a sa Andrijom želela bebu

Sporno ime: Muhamed - Život u SAD nakon 11. septembra

Naše dobro ep.203 02.07.22. Mićunovo carstvo mangulice; Festival rakije; Valjarica; Matičnjak; Petar

Vojvoda Živojin Mišić | HistoryCast, ep. 100

Pravi sarajevski ćevapi kod kuće – Tajna sočnih i mekanih ćevapa!

SELO STOJKOVIĆI KONJIC SELO KOJE JE UDALJENO 25 KM OD KONJICA

RADAN planina | Prljuša - lekovita voda nov PRIRODNI fenomen | Kuršumlija TURE KROZ AVANTURE Ep. 24

Američki rat za nezavisnost 1763 - 1789 | HistoryCast, ep. 138

