Milan Mica Petrovic – Комите дојдоше / Komite dojdose

Гајде: Душан Поповић -- Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века. Текст и опис ... Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање. Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading. -------------------------------------------------------------------------- КОМИТЕ ДОЈДОШЕ (народна) Доне, добро моје мори, Доне, добро моје, што је тропот доле, мори, што је тропот доле, на ча-Крстин чардак, мори, на ча-Крстин чардак?“ „Нане мила, нане мори, нане мила, нане, комите дојдоше, мори, комите дојдоше, од коњи се скидав, мори, од коњи се скидав, зенгије ги тропав, мори, зенгије ги тропав!“ „Доне, добро моје, мори, Доне, добро моје, да ли ги познаваш, мори, да ли ги познаваш?“ „Нане мила, нане мори, нане мила, нане, сви сам ги познала, мори, сви сам ги познала: Чек’р од Стајовце, мори, Чек’р од Стајовце, Крста Јованачки, мори, Крста Јованачки, Дина од Коћуру, мори, Дина од Коћуру, Јаћим од Шајинце, мори, Јаћим од Шајинце, Донка Стајовачка, мори, Донка Стајовачка, Богдан Чардинка, мори, Богдан Чардинка, Смиљко Пундерица, мори, Смиљко Пундерица!" „Доне, добро моје, мори, Доне, добро моје, иди да ги кажеш, мори, иди да ги кажеш, отуј нека бегав, мори, отуј нека бегав! Ете, паша иде, мори, ете, паша иде, триста душе води, мори, триста душе води, сто су коњаника, мори, сто су коњаника, двеста пешадија, мори, двеста пешадија!" „Идо, казува ги, мори, идо, казува ги, Чек’р се не боји, мори, Чек’р се не боји, у ноге си стоји, мори, у ноге си стоји, т’нке пушке пуни, мори, т’нке пушке пуни, бритке сабље остри, мори, бритке сабље остри! Чек’р се не боји, мори, Чек’р се не боји!“ Извор песме: Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994. ------------------------------------------------------------------ Опис о Чек'р-паши: sr.wikipedia Младен Стојановић (умро 1885), познат као Чакр-паша, био је вођа српских хајдука који је углавном био активан на османским територијама Пчињског краја и у Кумановском округу, и један од најзапаженијих хајдука у другој половини 19. века. Као разбојник од својих тинејџерских година, Чакр-паша је напустио своју стражарску службу на српско-османској граници 1878. године и постао је злогласан наредних српских хајдука због убијања османских званичника, али и експлоатације мештана. Преживевши српско-османски рат (1876–78), Кумановски устанак (1878) и Брсјачку буну (1880–81), његов крај догодио се 1885, након година бекства (и потраге) и од османских војника и од жандармерије, и српских граничара, кад му је друг пререзао гркљан. Након његове смрти постојале су локалне приче о њему као неустрашивом, хладном и сировом појединцу, а такође и епске песме које су га држале за храброг и лукавог хероја.