Od uspravnog hoda do apstraktnog mišljenja: Kako je nastao čovek? | Biljana Stojković | Agelast 347

Kako se ljudski mozak utrostručio? Šta smo time dobili i izgubili? | Biljana Stojković | Agelast 347 🫶 Patreon donacije:   / agelast   Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB:   / galebnikacevic   Instagram:   / agelast_   Twitter:   / galebnikacevic   TikTok:   / agelast_   Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery - Iskoristite kod AGELAST i ostvarite 4x250rsd popusta na kućnu dostavu! #BoljiOnline koja okuplja zajednicu posvećenu tome da internet postane bezbedan i podržavajući prostor. Kroz praktična znanja o prednostima, ali i upozorenja na rizike digitalnog sveta, Bolji Online sve nas oprema znanjem i veštinama za odgovorno korišćenje tehnologije, kako bismo se osećali sigurno, komunicirali bez prepreka i gradili prave veze – što je nešto što bi tehnologija i trebalo da radi. Sve edukativne materijale i detalje možete pronaći na sajtu https://boljionline.rs Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook:   / mazdasrbija   3. Instagram:   / mazda.rs   ⚡⚡⚡ Od prvih hominina koji su hodali uspravno do čoveka kakav danas postoji, ljudski mozak se utrostručio. Ovo uvećanje je rezultat složenog spleta faktora: od prelaska na mesnu ishranu i termičke obrade hrane koja je oslobodila ogromne količine energije, pa do života u sve složenijim zajednicama u kojima je preživljavanje zahtevalo sve veću kogniciju. Jedan od ključnih mehanizama bila je neotenija, usporavanje razvića mozga koje je rezultat svega nekoliko genetičkih promena, među kojima i jedna duplikacija gena pre oko 2,5 miliona godina koja je usporila migraciju i time omogućila nakupljanje većeg broja neurona, što je dovelo do formiranja složenijeg neokorteksa. Mozak nije evoluirao sam, već se menjao zajedno sa fizionomijom, ishranom i načinom života ljudi. Uspravni hod je suzio karlicu, a rast mozga uslovio je povećanje lobanje, što je porođaj pomerilo u raniju fazu sa nedovršenim razvojem mozga da bi uopšte prošla kroz porođajni kanal. Ovo je ljudsku novorođenčad učinilo bespomoćnijom od bilo kojeg drugog primata. Vatra i kuvanje su nam omogućili da preživimo sa crevima predugačkim za mesojeda, a apstraktno mišljenje da izgradimo moral i velika, složena društva. O evoluciji čoveka, istoriji evolucione ideje od starih Grka do moderne genetike, o esencijalizmu i njegovoj povezanosti sa naučnim rasizmom i diskriminacijom, o ukrštanju ljudi sa neandertalcima i Denisovcima, nastanku morala i pitanju da li smo zarobljeni sopstvenim genima ili slobodni da osmislimo društvo kakvo poželimo — u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa prof. dr Biljanom Stojković. Biljana Stojković je redovna profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na istom fakultetu, a od 1996. godine učestvuje u naučnim projektima iz oblasti evolucione biologije. Na Institutu za biološka istraživanja vodi Laboratoriju za eksperimentalnu evoluciju, koju je nasledila od svog profesora i u kojoj se već četrdeset godina prati evolucija populacije pasuljevog žiška. Autorka je knjiga „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju" i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija". Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare   / run_lola_run_7   Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo   / linnchlinnch   Nikola Petrović   / theartofnikolai   ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija