HRONIKA SBIZS 456: „Ličko prelo s’ devet resa“ razgalilo Srb

Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ pododbor Knin i Srpski demokratski forum, podružnica Lika i Dalmacija, organizovali su u Ličkom mestu Srb prvo zajedničko druženje Ličana i Dalmatinaca pod nazivom „Ličko prelo s' devet resa“. Bilo je to veče kakvo meštani Srba dugo ne pamte. Preko 200 učesnika i posetilaca u Društvenom domu došlo je da „zajedno ožive duh prošlih vremena, priče, pesme i običaje što činiše zimska, lička prela“ kako je i stajalo u najavi samog događaja. Upravo to je i bila jedina želja, zamisao organizatora od kojih je inicijativa o organizaciji potekla, da na jednom mestu okupe što više ljudi svih generacija, da se kroz druženje evociraju uspomene na prošla vremena, običaji otrgnu od zaborava, a pesmom razgale zimske noći u polupustim ličkim selima. Iako je, kako i sami organizatori rekoše, sve dogovoreno za kratko vreme, bez prevelike najave i prevelikih očekivanja, poziv na zajedničko druženje sa radošću je dočekan sa „obe strane“, pa se i Ličani i Dalmatinci na isto spremno uputiše. Odeveni u narodne nošnje, s opremom koja je nekada bila sastavni deo svakog prela, do poslednjeg mesta ispunili su prostoriju Društvenog doma u Srbu, koji je za tu priliku bio posebno ukrašen suvenirima i eksponatima iz, ne tako davne nam, prošlosti. Bilo je tu svega, od drvene bačve u kojoj se rakija držala, improvizovanog ognjišta, drvenih bukara, vretena, preslica, gargaša kroz koje se vuna za pređu pripremala, biljaca, zobnica, dipli i svirala, i gotove vune i pletiva, i perja koje se za jastuke čijalo, ali i ličkih uštipaka, polica od krompira, suvih dunja i još koječega posnog što su ličke domaćice stigle napraviti. Ako neko i nije znao čemu je sve nabrojano u prošlosti služilo, kako izgleda i kako se koristilo, mogao je o tome na Prelu i čuti i naučiti. Upravo iz tog razloga na Prelo su došle sve generacije, majke koje su u naručju svoja čeda držale, deca čije su malene glave ponosno ličku kapu nosile, oni koje su životne okolnosti omele da davnu tradiciju prela od dedova nastave, ali i oni koji u svom pamćenju još čuvaju uspomene na večeri koje su im, neretko, i životne sudbine krojile. I priča je na Prelu tako krenula, o nekadašnjim običajima, druženjima i sastancima, o udajama i ženidbama, o mirazu kojeg su cure pred udaju sebi spremale, o zdravicama sa kojima su se svatovi dočekivali i pesmama kojima je mlada udajom ispraćana. „Kod nas je bilo 'vako a kod vas 'nako“, najčešće bi se čulo kao uvertira pred naizmeničnu priču i natpevavanje Ličana i Dalmatinaca. Pričaše Ličani svoje običaje, zapevaše svoje izvorne groktalice, ali im ni Dalmatinci u tome ne ustuknuše i dužni ne ostadoše, dok je publika slušala, bodrila, neretko se i sama uključivala. Bilo je i suza i smeha, i nadmudrivanja i dobacivanja, svega toliko da vreme kao u trenu proteče.