Stara majka

Mojoj staroj majici s ljubavlju i zahvalnošću… Još je budna kad se selo gasi, dok niz škure misec tiho viri, a na stolu kraj dogorile sviće ljubi sliku svoje dice. Vitar nosi zvuke sa zvonika, I ona tiho krunicu uzme, pa kroz suze jedva usne šapnu ime svoje raspršene dice I sve bi dala, sve bez riči, svaku bol da primi misto nas, Život da joj dicu čuva i vrati ih njihovome domu. A kad opet otvore se vrata i poznati korak kući dođe, krije suzu ka da nikad nije godinama plakala za nama. Koliko je puta samu sebe ostavila zadnju iza svih, dok je tilo hranila nam kruvon i od svita branila nam dušu. Nikad nije govorila o boli, a nosila je više nego itko, jer majke najviše kažu onda kad za svoju dicu sklope ruke. I sve bi dala, sve bez riči, svaku bol da primi misto nas, Život da joj dicu čuva i vrati ih njihovome domu. A kad opet otvore se vrata i poznati korak kući dođe, krije suzu ka da nikad nije godinama plakala za nama Kad zazvone zvona sa zvonika, znam da molitva još traje. Majčina Majčina… Snimljeno pomoću UI