Za sve one koji su otišli, a nikad nisu prestali da vole Gusinje !

Gusinje nije samo mesto. To je osećaj. To je tišina koja govori više od hiljadu reči. Trg u centru, iako obnovljen, još uvek diše starim vremenima. Kameni zidovi starih kuća i kula, ispisuju sudbine porodica koje su ovde živele vekovima. Svaka od njih je imala svoje bure, radosti i tuge, ali su svi znali da su deo nečeg većeg – ovog neobjašnjivo snažnog duha Gusinja. U varoši žive vredni, skromni ljudi. Mahom Bošnjaci i Albanci, muslimani pretežno. Ali kada jednom sretneš nekoga iz Gusinja, znaćeš da je iz ovog kraja – po pogledu, po stavu, po tome kako dočekuje gosta. Ovdje se gost i danas poštuje kao svetinja, a kafanski razgovori još uvek leče dušu. Mnogi su odavde otišli. Neki davno, neki skoro. Danas kažu da Gusinje ima više svojih ljudi u Americi nego ovde. Njujork, Detroit, Čikago, pa i dalje… tamo rade, grade, šalju, pomažu. Ali kad govore o kući – uvek misle na ovu dolinu, na ove planine. A kuće koje su gradili ovde – visoke, moderne, često ostaju prazne, ali uredne, kao da svakog dana očekuju povratak.