Usnija Redžepova: Kastro je ustao zbog njenog glasa — pred kraj je molila za pomoć

Usnija Redžepova – romska pevačica iz Skoplja, zvezda jugoslovenske estrade i pozorišnih scena od Zemuna do Sarajeva. Četrdeset godina karijere između Jugotona, Narodnog pozorišta i Briona. Rođena četvrtog februara 1946. u Skoplju, u porodici romskog vodoinstalatera, karijeru je izgradila od kafanskih nastupa u centru Beograda do gramofonskih studija i pozorišnih pozornica. Šezdeset šeste, Jugoton joj je za potpisivanje prvog ugovora postavio jedan uslov: prezime Redžepova mora da se promeni. Na plakatu je pisalo Jašarova – po ocu Jašaru, koji nikada nije odobravao njeno pevanje. Sedamdeset prve, u PGP-RTB-u, snimila je singl „Ne pitaj za moje ime" – i toj rečenici se vraćala sve do nadgrobnog kamena u Skoplju. Dvadeset šest godina provela je u ansamblu Narodnog pozorišta Beograd, u ulozi Koštane po Bori Stankoviću – ciganske pevačice s juga koja peva na tuđim svadbama i tačno zna svoju cenu. U tom periodu nastupila je i u Velimirovićevoj ekranizaciji romana „Derviš i smrt" (1974), gde su tri minuta pred kamerom otvorila više vrata nego deset godina kafanskih nastupa. Marta 1976, na Brionima, peva pred Titom i Fidelom Kastrom. Kastro ustaje sa svog mesta i rukom pomera stolicu bliže bini – prizor koji će postati najčešće pominjani detalj njene biografije. Nacionalna penzija Republike Srbije stigla joj je tek 2011, četrdeset pet godina posle prvog nastupa. Dvadeset meseci nakon što je ostala bez supruga Slavoljuba Šešića, dijagnostikovan joj je karcinom pluća. Privatne klinike bile su izvan domašaja njene penzije. Avgusta 2015. iz bolničke sobe obratila se javnosti s molbom za pomoć. Preminula je prvog oktobra 2015. u Beogradu. Na sahranu u Skoplju, na groblje Butel, stiglo je sedam osoba. Korištena je fotografija autora: Diego Delso, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index...