Божићна Катавасија, Гл. 1/ Bozicna Katavasija, Gl. 1

Снимљено у манастиру Нова Грачаница, Треће Језер, Савезна држава Илиној Illustrations by Orthodox Lighthouse Publishing. All rights reserved. Канон Божића, Гл.1: Христос се рађа - славите! Христос с небеса - у сусрет му изађите! Христос на земљи - узнесите се! Певај Господу сва земљо! У весељу пој народе! - Јер Он се прослави. Сину пре векова од Оца непропадљиво рођеном, а недавно од Дјеве без семена оваплоћеном, Христу Богу, узвикнимо: „Ти узнесе рог наш, Ти си свет, Господе! “ Изникао си из Дјеве као она стабљика из Јесејевог корена и као онај цвет из њега, Христе. Дошао си као онај хваљени из горе засењене честаром, оваплотивши се од оне која није упознала мужа, нематеријални Боже. - Слава Твојој моћи, Господе! Ти који си Бог мира и сажаљиви Отац послао си нам Гласника великог савета Твог, да нам пружа мир. Стога упућени ка светлости богопознања још за ноћи на јутарњој молитви славу Ти исказујемо, Човекољупче. Јона као плод би избачен из утробе морске звери онакав какав је у њу доспео, а Реч, у утроби Дјеве настањена и [од ње] тело узела, изађе [из ње] сачувавши је неокрњеном, јер од кварења, коме [ни Сам] не подлеже, задржа нетакнутом [Своју] Родитељку. Дечаци заједно у побожности одгајени, презревши безбожну наредбу, не уплашише се претње огњем, но стојећи посред пламена певаху: „ Благословен си Боже отаца! “ Прасликом надприродног чуда би она пећ што орошава, јер не пали младиће које прогута, као ни огањ Божанства утробу Дјеве у коју урони. Стога запевајмо химну: „Да благосиља Господа сва творевина и да Га преузноси у све векове!” Величај, душо моја, часнију и славнију од горњих војски — пречисту Дјеву, Богородицу! Ирмос: Видим чудесно и несхватљиво тајанство: небо — пећина, херувимски престо - Дјева, јасле - сместише у које леже несместиви Христос Бог. Њега песмом величамо. Црквенословенски: Христо́с ражда́ется – сла́вите! Христо́с с Небе́с – сря́щите! Христо́с на земли́ – возноси́теся! По́йте Го́сподеви, вся́ земля́, и весе́лием воспо́йте, лю́дие, я́ко просла́вися. Пе́снь 3. Ирмо́с: Пре́жде ве́к от Отца́ рожде́нному нетле́нно Сы́ну и в после́дняя от Де́вы воплоще́нному безсе́менно, Христу́ Бо́гу возопии́м: вознесы́й ро́г на́ш, Свя́т еси́, Го́споди. Пе́снь 4. Ирмо́с: Же́зл из ко́рене Иессе́ова и цве́т от него́, Христе́, от Де́вы прозя́бл еси́, из горы́, Хва́льный, приосене́нныя ча́щи прише́л еси́, вопло́щся от Неискусому́жныя, Невеще́ственный и Бо́же, сла́ва си́ле Твое́й, Го́споди. Пе́снь 5. Ирмо́с: Бо́г Сы́й ми́ра, Оте́ц щедро́т, Вели́каго Сове́та Твоего́ А́нгела, ми́р подава́юща, посла́л еси́ на́м; те́м, Богоразу́мия к све́ту наста́вльшеся, от но́щи у́тренююще, славосло́вим Тя́, Человеколю́бче. Пе́снь 6. Ирмо́с: Из утро́бы Ио́ну младе́нца изблева́ морски́й зве́рь, якова́ прия́т; в Де́ву же все́льшееся Сло́во и пло́ть прие́мшее про́йде, сохра́ншее нетле́нну: его́же, бо не пострада́ истле́ния, Ро́ждшую сохрани́ неврежде́нну. Пе́снь 7. Ирмо́с: О́троцы, благоче́стию совоспита́ни, злочести́ваго веле́ния небре́гше, о́гненнаго преще́ния не убоя́шася, но, посреде́ пла́мене стоя́ще, поя́ху: отце́в Бо́же, благослове́н еси́. Пе́снь 8. Ирмо́с: Чу́да преесте́ственнаго росода́тельная изобрази́ пе́щь о́браз: не бо, я́же прия́т, пали́т ю́ныя, я́ко ниже́ о́гнь Божества́ – Де́вы, в Ню́же вни́де утро́бу. Те́м, воспева́юще, воспое́м: да благослови́т тва́рь вся́ Го́спода и превозно́сит во вся́ ве́ки. Пе́снь 9. Ирмо́с: Та́инство стра́нное ви́жу и пресла́вное: Не́бо – верте́п, престо́л Херуви́мский – Де́ву, я́сли – вмести́лище, в ни́хже возлеже́ Невмести́мый – Христо́с Бо́г, его́же, воспева́юще, велича́ем.