GOLIJA je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji.

GOLIJA je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. GOLIJA je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. UNESCO je u okviru Parka prirode od 75.183 ha proglasio Rezervat biosfere "Golija-Studenica". Prostire se u okviru latiničnog slova S u dužini od 32 km, i na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije komitet MAB/UNESCO je u okviru Parka prirode od 75.183 ha proglasio Rezervat biosfere „Golija-Studenica“ na prostoru od 53.804 ha u okviru Parka prirode. Na osnovu kriterijuma zaštite prirodnih vrednosti zonirano je na tri stepena/režima zaštite i to: 18 lokaliteta u režimu I stepena zaštite što ukupno iznosi 553,80 ha ili 0,74% teritorije, 20 delova područja sa režimom II stepena zaštite – što ukupno iznosi 3.883,10 ha ili 5,16% teritorije i na ostalom delu prostora od 70.746,06 ha ili 94,10% teritorije primenjuju se odredbe režima III stepena zaštite. Svojim lepotama je skoro nenadmašna i na svakom koraku putniku priredi iznenadjenje. Svako ko je poseti divi se njenim skoro neprohodnim šumama, bujnim pašnjacima, čestim i čistim izvorima, stanovnicima, njihovim naravima, govoru, nošnji i drugim lepotama i retkostima. Da bi bar malo upoznao Goliju putniku je potrebno da danima krstari visovima ove planinske lepotice. I kada se odmaknemo u pravcu Kopaonika, Peštera ili u pravcu Dragačeva – Golija se vidi, izdižući se ponosno iznad ostalih starovlaških planina, kao ostrvo na ustalasalom moru. Golija je u obliku potkovice i prostire se izmedju Ibra, Moravice, Peštera i Radočela. Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1833 m ), a onda slede: Bojovo brdo (1748 m), Pašina česma ( 1725 m), Radulovac ( 1725 m), Odvraćenica (1674 m), Tičar (1492 m) i drugi. Na putu Kumanica – Bele Vode u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jezero (Dajićko) za koje su vezane mnoge legende , a i naučni rad dr. Nedeljka Košanina i Radovana Ršumovića. U osnovi je trouglasto i okruženo je četinarskom šumom. Dugo je 10-15 m. Ranije je bilo mnogo veće i oticalo je u reku Pakašnicu. Jezero je obrazovano od atmosferskih voda i jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava.