BRANKO BATA BULATOVIĆ(53) GENERALNI SEKRETAR FSS 26.03.2004

DECA POKOJNOG BATE BULATOVIĆA PRIČAJU O JEDNOJ OD NAJMISTERIOZNIJIH LIKVIDACIJA U CENTRU BEOGRADA Godinama razmišljamo: KO NAM JE UBIO OCA!? Ko je i zašto ubio Batu Bulatovića? Pitanje bez odgovora. Misterija s kojom je suočena i kompletna porodica nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Supruga Biljana, ćerka Ana i sin Blažo, ni danas, tačno deset godina od ubistva Bate Bulatovića nemaju više informacija od onih šturih službenih. og 26. marta 2004. godine, u centru Beograda, usred dana, nepoznati napadač je pucao u glavu Bulatoviću (53) dok je ulazio u zgradu na Terazijama, gde su bile smeštene kancelarije Fudbalskog saveza. Policija je dan posle zločina saopštila da je napravljen foto-robot ubice, ali niko nikad nije uhapšen! Očevici su napadača opisali kao 40-godišnjaka, visokog oko 180 centimetara. Ana (31) i Blažo Bulatović (23) otvoreno pričaju o svemu što ih tišti, evo, već više od deceniju... Svima u porodici je tih 12 godina proletelo... Naš Bata je ostavio život u Fudbalskom Savezu, radio je i subotom i nedeljom. Neverovatnu ljubav prema fudbalu je preneo i na nas, usadio nam je taj fudbalski ritam života. Motivi ubistva našeg oca ni danas nam nisu jasni. On je bio hrabar, ali i pravičan i nije se plašio da u poslu seče neke stvari. Nije razmišljao o mogućim posledicama. Bio je brižan suprug, roditelj, teško mi je i da zamislim da je neko imao nešto protiv njega. Samo mi iz porodice znamo koliko je teško živeti pod tim teretom neizvesnosti i misterioznih priča od kojih nijedna nije dobila konkretan odgovor - počela je priču Ana Bulatović. Blažo, koji je zbog oca uplovio u fudbalske vode, kaže da ništa nije ukazivalo da će se nasred Terazija dogoditi nezapamćena tragedija. Veče pre ubistva smo dugo razgovarali. Do ponoći. Smejao se, bio je opušten... Niko mu nikada nije pretio. Naš tata nije bio tip koji je muljao, a eto kako je prošao - sleže ramenima Blažo. Na priču se ponovo nadovezuje Ana... Bilo je 10.30 ujutru. Mama je viknula - „Pucali su na Batu. Kažu, ranjen je!“. Bila sam u šoku, šta drugo... I Blažo se skamenio, pa imao je samo 14 godina. Odmah smo se uputili ka Urgentnom centru. Dok su se lekari borili za Batin život, otišla sam u Crkvu Svete Petke. Osetila sam potrebu da se pomolim Bogu. Usledilo je 12-13 sati neizvesnosti. A, onda, oko ponoći - muk. Lekari su se okupili, ništa nisu morali da nam kažu - priseća se Ana. Ani i Blaži prijaju reči Batinih prijatelja i saradnika, kada kažu da je bio borac za pravdu u našem fudbalu. Eto, na kraju ispada da mu je fudbal došao glave, ali ne mogu ni posle toliko godina da upirem prstom na nekoga. Sve mi to liči na jednu filmsku priču. Priču bez kraja. Za sada... Sve je, očigledno, bilo dobro isplanirano. Ubica je bio profesionalac. Samo to je jasno. Tate nema, pa nema, i ako pronađu ubicu to ga neće vratiti. Prošlo je 12 godina, neverovatno je kako nas niko nikada nije pozvao i rekao da ima pomaka u istrazi... Voleo bih da se reši ta misterija, ali se plašim da me i ta nada polako napušta. Od momenta ubistva verovao sam da ćemo makar posle dve, tri godine saznati ko je ubica. Kako vreme odmiče, vidim da od toga nema ništa. Mada, nemoguće je da za dvanest godina ne postoji nijedan jedini trag. Nisam ljut, ali sam razočaran u sistem - zaključuje Blažo. Verovali smo da će na osnovu foto-robota biti otkriven ubica. Taj izgled, ta kapica, ta bradica.... Često nam je ta slika pred očima. Samo, mnogo nas više interesuje ko je naručilac ubistva. Taj foto-robot je samo plaćenik - rezonuje Ana. Dva tatina prijateljasu nam okrenula leđa! Dvojica tatinih dobrih prijatelja, inače poznati bivši fudbaleri, prišla su mi dan posle ubistva, zagrlili me i rekli: „Baki, nemoj ništa da se brineš, biće sve kao da je tata tu, tu smo za tebe“. Ipak, posle toga se više nikada nisu javili. Odlično se sećam reči ta dva čoveka, koja neću imenovati, pronaći će se oni sami - kaže Blažo. Na pitanje ko im je najviše pomogao posle tragedije koja im se dogodila, Blažo i Ana nisu imali dilemu: Dejo Savićević. Čujemo se često, on mi je kao drugi otac. Prati kojim putem ide moja karijera, da li igram, postižem li golove. I Anu pozove da čuje kako je i da li radi - nahvalio je Blažo Savićevića, a isti je slučaj i sa Anom. Dejo je dokazao da je čovek bez premca. Šta god da nam treba na njega možemo da računamo. Nije to veštački, to je zaista iskreno od srca. On je humana osoba, nije ni čudo što ga je tata voleo kao treće dete. Ubistvo Branka Bulatovića nikad nije razjašnjeno. Policija je dan posle zločina saopštila da je napravljen foto-robot ubice, ali niko nikad nije uhapšen! Nije rasvetljen ni motiv ubistva, ali u javnosti se govorilo da je glavom platio svoju odluku da ukine nameštanje fudbalskih utakmica! UBICA N.N