Nikola Vranjkovic - Gusari

GUSARI Svetlost na mom dlanu, potreban je lek za slobodan minut. Kreni-stani, idemo natrag na put. Leprsaju kose, vetar nam krade sesire. I nizvodno, pa gde stignemo. Obaveze stalno prekidaju bajku. Necu vise da znam koliko je sati kod nas. Otvori flasu s vinom i pozeli nam srecu. Polako, ne juri, imam u glavi vrlo precizan plan. Podigni casu, zazmuri, Ovo je samo prvi obican dan. I mozda niko nece ni znati, i mozda nikog necemo sresti. I mozda niko nece ni zvati, upomoc. Dolazi noc. A noc blaga, smiruje vetar, srebrne vile nam masu sa neba. Umor, pocetak velikog sna. Kapetan vezuje brod. I niko ovde nece da nas trazi. I ako zelim bicu pijan do smrti. Nema pravila i zakon ne vazi, trcim u krug, a sve se igra, sve me vrti. Srecan sam, to je cudesan dar. Hiljadu zvukova, a ni z od zla. Jos samo korak i savladacu strah, sve je proslo, sve je iznad nas.