Metamorfoze: Jovana Gavrilović

Za svoje mlade godine glumica Jovana Gavrilović ima veliki broj izuzetnih ostvarenje i pregršt nagrada. Od razigranih likova, punih mašte i slobode, do teških sudbinskih priča kreće se široka lepeza njenih uloga. Glumu je diplomirala u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Kao studentkinja četvrte godine dobila je nagradu za najbolju mladu glumicu na "Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci", za ulogu Mine u predstavi Dok nas smrt ne razdvoji. Za tu i ulogu u predstavi Zmajeubice, nagrađena je iz fonda Dara Čalenić za najbolju mladu glumicu na Sterijinom pozorju. Za ulogu Ranke u predstavi Moje dete dobija brojna priznanja. Sterijinu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dobila je za naslovnu ulogu u predstavi Petrijin venac. Članica je ansambla pozorišta Atelje 212. Petrijin venac, Deca radosti, Osećaj brade, Pet života pretužnog Milutina, Pristanak u Ateljeu 212, Unosno mesto, Zmajeubice, Razbijenu krčag u Jugoslovenskom dramskom. Moje dete u Beogradskom dramskom, Severoistok u Bitef teatru su neki od njenih pozorišnih naslova. A tu su i brojne uloge na filmu i u TV serijama. Za svoju prvu profesionalnu predstavu - Dok nas smrt ne razdvoji Mire Furlan u režiji Mikija Manojlovića kaže da je to njena pozorišna kolevka, a glumci Anita Mančić, Jasna Đuričić i Miki Manojlović, sa kojima u njoj igra, prva pozorišna porodica u kojoj se uvek oseća sigurno. Glumački zanat je za Jovanu veština, mehanizam kojim se dolazi do lika. Apsolutno pristajanje na igru i čvrsta vera u novu istinu je način kojim dolazi do svih tih likova. U procesu rada na predstavi voli da se dobro pripremi, tako da lik postane deo nje, onda sa lakoćom staje pred publiku. Uloge koje prihvati donose joj radost i prostor za maštu. Inspirišu je kolege, razgovori, priče iz drugog vremena, susreti sa publikom, susreti sa sobom, lepota i radost, otkrivanje velikih i malih istina. Inspiriše je svakodnevna odanost pozorištu. Za Jovanu je zadatak pozorišta da sakupi ljude da jedni drugima nešto kažu, da se nasmeju, rasplaču, uznemire ili ostanu ravnodušni, pa da se posle i dalje smeju, plaču ili grle, da se zamisle, razbesne i razumeju. Ljuti je nemar, lenjost, pakost, najviše nepravda. Raduju je prijatelji, životinje, priroda i konfete. Za njom su brojna značajna ostvarenja, pred njom još izazova i mogućnosti da pokaže šta sve zna i može. autor i urednik Olivera Milošević snimatelj Vasko Vasović montaža Jakov Pejov režija Milica Mitrović Label and copyright: Radio-televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!