Vojvoda Draško u Mlecima (Gorski Vijenac)

Vojvoda Draško u Mlecima, Odlomak Iz Gorskog Vijenca Петар II Петровић Његош Горски вијенац - одломак: Војвода Драшко у Млецима Црногорски војвода Драшко Поповић враћа се из Млетака и прича црногорским главаримао том, за њих непознатом свијету... (Дође Драшко војвода па се са свијема грли и целива, пасједе међу њима.) Кнез Роган Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране? Војвода Драшко Какав народ, питаш ли, Рогане? Ка остали -- не бјеху рогати. Кнез Роган Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати? Војвода Драшко Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху. Богатијех бјеше поголемо; од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе. Сви нуглови пунани празновах; мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха. Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла бих по стотину оках!) па је носе проз градске улице усред подне тамо и овамо. Не боје се чести и поштењу, тек да стеку да се ками ране. Кнез Јанко Бјеху ли им какве куће, Драшко? Војвода Драшко Бјеху куће на свијет дивота! Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу. Вук Мићуновић А како те збиља, дочекаше? Војвода Драшко Ко м' у зли час дочекива, Вуче? Ја нијесам ни позна никога, а камоли да ме ко дочека, но ми она ружна мјешавина не даваше из куће изаћи. Свагда граја бјеше око мене када хоћах по граду изаћи, као у нас бијеле неђеље кад се крену момчад у машкаре. Да једнога не би пријатеља, главом сина Зана Грбичића, свога дома већ не ћах гледати, него кости тамо оставити. А он ме је братски дочекао, водио ме свуда по Млеткама. Вук Мандушић А бјеху ли јунаци, војвода? Војвода Драшко Не, божја ти вјера, Мандушићу! О јунаштву ту не бјеше збора. Него бјеху к себи домамили, домамили па их похватали, јадну нашу браћу соколове, Далматинце и храбре Хрвате; па бродове њима напунили и тиска' их у свијет бијели, те довукуј благо из свијета и притискај земље и градове. Сердар Иван А судови бјеху ли им прави? Војвода Драшко Бјеху, брате, да те Бог сачува! Мало бољи него у Турчина. Бјеше једна кућа превелика у којој се грађаху бродови; ту хиљаду бјеху невољниках, сви у љута гвожђа попутани, те грађаху принципу бродове; ту од плача и љуте невоље не мили се уљести човјеку. Једни сужњи бјеху приковани у путима на веље бродове, те возаху по мору бродове; ту их љетње горијаше сунце и дављаху кише и времена, не могаху из везе шенути, но, ка пашче кад га за тор свежеш, ту чамају и дневи и ноћи. Најгоре им пак бјеху тавнице под дворове ђе дужде стојаше; у најдубљу јаму коју знадеш није горе ко у њих стојати. Коњ хоћаше у њима цркнути, човјек пашче ту свезат не шћаше, а камоли чојка несретњега; они људе све тамо везаху и дављаху у мрачним избама. Сав протрнем, да их Бог убије, кад помислим за оно страшило. Нико жалит не смије никога, а камоли да му шта поможе. Када виђех витешку невољу, забоље ме срце, проговорих: Што, погани, од људи чините? Што јуначки људе не смакнете, што им такве муке ударате? Док Грбичић мени попришапта: Немој такве говорит ријечи, не смије се овде право зборит. Твоја срећа -- не разумјеше те И чујте ме што вам данас кажем: познао сам на оне тавнице да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести. Вук Мићуновић Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога? Војвода Драшко Нема тога ко с' не боји чега, да ничега ано свога хлада. Они страха другога немаху до од жбирах и до од шпијунах; од њих свако у Млетке дркташе. Кад два зборе штогод на улицу, трећи ухо обрне те слуша, па онај час трци судницима, кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади. Суд онај час она два ухвати, па на муке с њима у галију. Од тога ти бјеху погинули, међу собом вјеру изгубили. Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше ни једнога чојка један другог који не држаше за тајнога жбира и шпијуна. Грбичић се мени кунијаше да су једном жбири и шпијуни облагали једнога принципа пред сенатом и свијем народом, и да су му главу откинули баш на стубе његова палаца. Како их се други бојат неће кад могаше облагати дужда! Кнез Јанко А бјеше ли игре у Млеткама, ка ово те се ми играмо? Војвода Драшко Бјеше игре, али другојаче. У једну се кућу сакупљаху пошто мркни и пошто вечерај. Кућа бјеше сила од свијета, ужди у њој хиљаду свијећах; по зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако исто и кућа остала; свуд могаше из зида виђети ђе вираху ка миши из гњ'језда. Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда. Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке. Док их стаде по кући кривања, ђе ко бјеше запљаска рукама; имах мртав паднут од смијеха! Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше. Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није!... НАСТАВАК: http://www.montenegro.org.au/gvije7.html ...