VRT FIZIKE: Kada će računari postati kvantni?

„Glavna razlika između kvantnih i klasičinih računara je u tome što klasični koriste klasičinu logiku da bi nešto izračunali, odnosno informacije vide kao bitove, a kvantni teže da iskoriste efekte kvantne fizike da bi izračunali određen skup problema“, kaže dr Dušan Vudragović iz Instituta za fiziku u Beogradu u petnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serija „Vrt fizike“. U godinama kada ja nastajala kvantna mehanika, delovalo je da je teško naći njenu primenu u svakodnevnom životu. Međutim, osamdesetih godina prošlog veka američki fizičar Pol Beniof počinje da tvrdi da je moguće napraviti računare koji slede njene neintiuitivne zakone. Prva primena kvantnih računara je prema rečima dr Vudragovića u izučavanju kvantnih sistema. „Međutim, ako stavimo na papir svu tu snagu kvantnog računara, odnosno količinu informacija koje možemo da skladištimo, dolazimo do zaključka da bi on mogao da dovede do nove industrijske revolucije“, dodaje dr Vudragović Serijal „Vrt fizike“ pokrenuo je Institut za fiziku u Beogradu inspirisan konceptom popularnih IPB tribina, koje su sve do epidemije okupljale mnogobrojnu publiku u Velikoj sali SKC. Realizovana u saradnji sa portalom „Nauka kroz priče“, svaka od epizoda „Vrta nauke“ posvećena je jednoj od ključnih tema moderne nauke . No, umesto pred publikom, sa fizičarima i drugim istraživačima sada razgovaramo u bašti Instituta, na obali Dunava u Zemunu. — Autori: Marija Đurić i Slobodan Bubnjević Scenario: “Nauka kroz priče” Kamera/dron: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Tnjotech Solutions) Saradnik u produkciji: Jovana Nikolić Režija i montaža: Bojan Živojinović Proizvodnja: Institut za fiziku u Beogradu, 2020.